Botanika

        Botanika je grana biologije koja se bavi naučnim proučavanjem biljaka. Ime potiče od grčke reči βοτανικός, botanikós - koji se odnosi na biljke (βοτάνη, botánē - trava, biljka). U novije vreme često se označava i terminima „nauka o biljkama" i „biologija biljaka". Obuhvata više disciplina koje proučavaju izgled, građu, rast, razviće, reprodukciju, metabolizam, fiziologiju, oboljenja, ekologiju, srodnost i evolucionu istoriju biljaka.

        Tradicionalno, botaničari su istraživali sve organizme koji nisu bili označeni kao životinje (na primer, svi oni koji vode sesilan način života, vrše fotosintezu). Napredak u poznavanju ovih „specijalnih" organizama, naročito mikroorganizama, doveo je do odvajanja zasebnih grana od botanike - u prvom redu mikrobiologije i mikologije. Još uvek je, međutim, široko rasprostranjena praksa opisivanja ovih nebiljnih organizama u uvodnim kursevima botanike.

  -Biljka - predmet proučavanja botaničkih disciplina -     

Fotosinteza

Fotosinteza je važan biohemijski proces u kojem biljke, alge i neke bakterije koriste energiju sunčevog zračenja kao izvor energije za sintezu hrane. Tada se od prostog neorganskog materijala (ugljenik(IV)-oksid i voda) sintetišu šećeri - monosaharidi. Ovako sintetisane organske materije predstavljaju izvor hrane i energije kako biljkama u kojima se sintetišu, tako i ostalim organizmima na Zemlji, što čini ovaj proces krucijalnim za opstanak života na Zemlji. Fotosinteza je zaslužna i za konstantnu proizvodnju kiseonika. Organizmi koji proizvode energiju fotosintezom nazivaju se fototrofi.

Ime procesa potiče od grčkih reči φότος (svetlost), συν- (zajedno) i τιθεναι (staviti).

    -List, mesto najintenzivnije fotosinteze kod većine biljaka-

Faze fotosinteze

Fotosinteza je osnovni proces u prirodi zato što obezbeđuje organske materije za sve žive organizme. Sve ostale sinteze u živim bićima nastavljaju se na fotosintezu.

Odvija se kroz dve faze:

• svetlu, za koju je neophodna svetlost, i
• tamnu, za čije odvijanje svetlost nije neophodna.

Zbirna jednačina fotosinteze je:

n CO₂ + 2n H₂O + svetlost → (CH₂O)_n + n O₂ + n H₂O ili češće,

6 CO₂ + 6 H₂O + svetlost → C₆H₁₂O₆ + 6 O₂

U svetloj fazi hlorofil apsorbuje (upija) Sunčevu svetlost da bi se ona zatim pretvorila u hemijsku energiju (molekule ATP-a). U ovoj fazi dolazi i do proizvodnje kiseonika koji se oslobađa u atmosferu (još jedan značaj fotosinteze). Život na našoj planeti zasniva se na pretvaranju sunčeve u hemijsku energiju.

U tamnoj fazi se pomoću ATP, stvorenog u svetloj fazi, od neorganskih (CO₂ i H₂O) sintetišu organske materije.

 Ćelija 

Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića. Skup ćelija sličnog ili istog izgleda, embrionalnog porekla i funkcije naziva se tkivo. Nauka koja proučava ćeliju naziva se citologija. U ćeliji se nalaze organska i neorganska jedinjenja. Od neorganskih jedinjenja najzastupljeniji su voda i soli. Od organskih jedinjenja u ćeliji se nalaze ugljeni hidrati, masti i proteini. Oba organska jedinjenja sadrže ugljenik.

Upoznavanje građe i funkcije ćelije predstavlja osnovu za svako dublje proučavanje u biologiji i medicini. Rezultati proučavanja ćelije doprinose poznavanju i normalnog i patološkog stanja organizma.

           

Osobine ćelije

           Ćelija je osnovna gradivna i funkcionalana jedinica svakog živog bića, osim virusa. U prirodi postoje brojni organizmi čije se telo sastoji iz jedne ćelije, kao što su bakterije, praživotinje, neke alge i gljive. Sa druge strane višećelijski organizmi mogu imati više miliona, biliona, kvadriliona ćelija. Tako se u organizmu odraslog čoveka nalazi oko 10 na 14 ćelija. Iako se sve te ćelije međusobno razlikuju postoje neke osobine koje su zajedničke svim ćelijama:

• rast do veličine koja je karakteristična za datu vrstu ćelije;

• obavljanje određenih zadataka (funkcija, uloga);

• primanje signala iz spoljašnje sredine na koje ćelija na određeni način odgovara;

• život ćelije završava se ili ćelijskom deobom ili ćelijskom smrću; pri deobi ćelija daje nove ćelije;

• jedinstven hemijski sastav;

• jedinstvena građa.

Zahvaljujući razvoju tehnike i instrumenata saznanja o ćeliji su postala veća i potpunija. Tehnika mikroskopiranja je danas dovedena skoro do savršenstva – pronalaskom različitih vrsta mikroskopa (elektronski, fazni, i dr.).
  



             -Epitelne ćelije-

Namena bloga

Lični blog

     Ima ulogu on-line dnevnika gde ljudi mogu da postavljaju podatke koji se tiču njihovih ličnih iskustava, stavova i hobija.
 

Obrazovni blog
     Može da se koristi kao alat za e-učenje i upravljanje znanjem.

Mediji / Vesti

     Služi za objavljivanje najnovijih vesti, komentara i rasprava o bilo kojoj temi.

Zabava
     Ovakvi blogovi se koriste od strane pojedinaca ili nekih kompanija za distribuciju multimedije preko Interneta.

Poslovni blog
     Ovakav tip bloga obezbeđuje platformu koja omogućava komunikaciju određene kompanije sa svojim trenutnim i potencijalnim klijentima. Koriste se kako bi se kontrolisale informacije koje su o toj firmi objavljene u javnosti. Takođe se koriste u kompanijama kao sredstvo interne komunikacije kojoj se može pristupiti upotrebom lozinke ili preko intraneta kompanije. Pojedine kompanije ih koriste kao način da promovišu svoje proizvode i / ili usluge.

Značaj bloga u edukaciji

Obrazovne prednosti blogova

Pored toga što predstavlja odličan alat koji omogućava komunikaciju nastavnika sa učenicima, postoje brojne obrazovne koristi od blogova. Blogovi:

• Motivišu učenike, posebno one koji ne bi postali učesnici u učionici
• Predstavljaju odličnu priliku za učenike da čitaju i pišu
• Predstavljaju efikasne forume za diskusiju i saradnju

Korišćenje bloga u učionici

Kao edukativno sredstvo, blogovi mogu biti integrisani na multi-dinamičan način kako bi obuhvatili sve učenike. Blogovi u nastavi imaju najmanje četiri osnovne funkcije:

1. Učionica za upravljanje

             Ovi blogovi mogu da posluže kao portal za podsticanje zajednice učenika. S obzirom da se lako kreiraju i efikasno ažuriraju, mogu da se koriste za informisanje učenika o određenim zadacima, propratnim sadržajima, obaveštenjima, domaćim zadacima, ili mogu da preuzmu funkciju table za pitanja i odgovore.

2. Saradnja

              Blogovi obezbeđuje prostor gde nastavnici i učenici mogu da rade na daljem usavršavanju pisanja ili drugih veština sa prednošću trenutne publike. Nastavnici mogu da ponude određene savete, a učenici mogu da vežbaju i da koriste beneficije uporednog pregleda. Ovi blogovi takođe omogućavaju online mentorstvo. Na primer, učenici viših razreda mogu da pomognu učenicima nižih razreda da povećaju samopouzdanje kad je pisanje u pitanju. Učenici takođe mogu da učestvuju u aktivnostima kooperativnog učenja koje od njih zahteva istraživanja, ideje ili predloge.

3. Diskusije

              Blog pruža učenicima mogućnost da razgovaraju o temama van učionice. Sa blogom, svaka osoba ima jednaka prava da deli svoje misli i mišljenja. Učenici imaju vremena da reaguju na određene ideje i da ih reflektuju na učenje.

4. Studentski portfoliji
 
               Blogovi predstavljaju, organizuju, i štite rad studenta kao digitalne portfolije. Pošto se stariji unosi arhiviraju, razvijanje veština i napredak se mogu bolje analizirati. Pored toga, s obzirom da su učenici svesni da će njhov trud biti objavljen to ih motiviše da još bolje pišu. Nastavnici i vršnjaci mogu da razgovaraju sa učenikom individualno o njegovom poboljšanju rada, a ekspertski ili mentorski savet se može lako sačuvati za buduću referencu.

Izvor